Mere, dimenzije i pivot tabela

U našoj tabeli imamo jednu kolonu kojom nešto merimo, a to što merimo je broj učenika. Broj učenika možemo izmeriti na nivou jednog odeljenja ili na nivou razreda, škole, opštine, školske godine i slično. Kolone po kojima razvrstavamo to što merimo zovemo dimenzijama. Termin dimenzija konceptualno je povezan s idejom fizičkih i drugih dimenzija. Tako, na primer, za školsku godinu možemo da kažemo da je vremenska dimenzija, za opštinu da je prostorna dimenzija, a za razred da je dimenzija uzrasta učenika itd.

Nailazićete i na drugačiju terminologiju, ali će suština i dalje biti u razlici između numeričkih veličina koje merimo i karakteristika po kojima te vrednosti raspoređujemo, filtriramo, grupišemo i slično.

Kada se u tabeli jasno raspoznaju jedna ili više mera i razne dimenzije, Excel vam nudi mogućnost da koristite pivot tabele.

Napravićemo pivot tabelu na osnovu podataka koje imamo. Dugme Pivot Table nalazi se na kartici Insert, u grupi Tables. Kao i obično, važno je da prethodno selektujemo ćeliju unutar tabele sa podacima koji će se koristiti.

U dijalogu za kreiranje pivot tabele možemo ostaviti podrazumevane vrednosti, što znači da će pivot tabela biti kreirana u novom radnom listu.

Novokreirani radni list ćemo preimenovati u Pivot i prevući na drugo mesto, tako da radni list sa izvornim podacima ostane prvi.

Na prethodnoj slici vidimo:

① mesto gde stoji pivot tabela, koja je zasad prazna,
② polja iz izvornih podataka koja možemo uvrstiti u: ③ filtere, ④ kolone, ⑤ redove i ⑥ vrednosti,
⑦ posebnu karticu PivotTable Analyze sa posebnim opcijama za pivot tabelu.

U vrednosti smeštamo podatke koje zovemo merama, što je u našem slučaju broj učenika. Prevući ćemo polje Ukupan broj ucenika u okno za vrednosti.

U pivot tabeli sa prethodne slike prikazan je ukupan broj svih učenika. Vidimo da taj broj iznosi nešto više od 2.5 miliona. Tako veliki broj je dobijen zato što je obuhvaćeno više školskih godina.

Da bismo razvrstali broj učenika po godinama, prevući ćemo polje Skolska godina u okno za redove. Tako će različite godine biti u različitim redovima.

Primećujemo da u školskoj 2024/2025. godini imamo 544 815 učenika, što je više od 500 732, koliko smo imali u publikaciji Zavoda za statistiku. Moguće je da se brojevi razlikuju zato što zvanična statistika računa samo učenike u redovnim osnovnim školama. Iz tog razloga, u pivot tabeli ćemo uključiti filter po vrsti ustanove. To radimo tako što prevučemo polje Vrsta ustanove u okno za filtere, a zatim u filteru izaberemo Osnovna škola, jer verovatno odgovara kategoriji redovne osnovne škole.

Pivot tabela sada izgleda ovako:

Sada smo dobili 507 816, što je bliže podatku iz publikacije Zavoda za statistiku. Očigledno je da vrsta ustanove igra značajnu ulogu. Što se preostale razlike tiče, pretpostavljamo da Zavod za statistiku koristi drugačiji izvor podataka ili drugačije klasifikuje škole.

Na prethodnoj slici takođe primećujemo značajna odstupanja u brojevima iz godine u godinu. Uzrok tome može biti postepeno uvođenje informacionog sistema iz koga potiču podaci koje koristimo. Zato ćemo polje Skolska godina prevući iz okna za redove u okno za filtere i izabrati da se filtrira školska 2024/2025. godina.

Zadržaćemo filter po vrsti ustanove, jer posebne vrste škola možda nemaju iste standarde za veličinu odeljenja.

Ako želimo da umesto ukupnog dobijemo prosečan broj učenika, na polju koje se nalazi u oknu za vrednosti možemo da izaberemo opciju Value Field Settings.

U dijalogu koji se potom otvori umesto Sum biramo Average.

Pošto prosek ne mora da bude ceo broj, podesićemo broj decimala koristeći dugme Number Format, koje se takođe vidi na prethodnoj slici. Opcije formatiranja broja se podešavaju kao i inače u Excel-u.

Pošto je svaki red u izvornim podacima jedno odeljenje, rezultat 16.31 predstavlja prosečan broj učenika po odeljenju. To se dosta razlikuje od proseka koji smo bili izračunali iz podataka Zavoda za statistiku, a koji je iznosio oko 20.5. Jedan od mogućih uzroka razlike je način brojanja kombinovanih odeljenja.

Ako želimo da vidimo proseke po okruzima, dovoljno je da polje Okrug prevučemo u, na primer, okno za redove.

Tabelu ćemo još i sortirati tako da na početku budu okruzi sa najvećim prosekom.

U sortiranoj pivot tabeli vidimo da je prosečan broj učenika u odeljenju najveći u Beogradskom okrugu, a da zatim brzo opada.

Sada ćemo ukrstiti razrede i okruge. To znači da ćemo polje Razred prevući u okno za kolone.

Možemo primetiti da niži razredi imaju manju prosečnu veličinu odeljenja. S obzirom na to da broj učenika ne varira značajno od razreda do razreda, ovo znači da u nižim razredima ima više odeljenja. U pitanju su manji školski objekti sa izdvojenim odeljenjima. Mnogi od tih objekata nemaju sve razrede, pa stariji učenici obrazovanje nastavljaju u većim školama u kojima se organizuje predmetna nastava za više razrede. Zastupljenost tih malih odeljenja značajno utiče na prosek. Često su to ujedno i kombinovana odeljenja. Postoje slučajevi kada u školskom objektu radi samo jedan učitelj i ima jedno kombinovano odeljenje sa decom iz mlađih razreda.

Napravićemo stubičasti grafikon za ovu pivot tabelu da bismo možda uočili još neke detalje. Na kartici PivotTable Analyze u grupi Tools koristimo dugme PivotChart.

Izabraćemo tip grafikona Clustered Column, što je stubičasti grafikon sa grupama stubova. Na našem grafikonu stubovi će duž x-ose biti razvrstani po okruzima i zatim po razredima. Kreiran grafikon ćemo odmah premestiti na zaseban radni list korišćenjem opcije Move Chart iz kontekstnog menija:

Na grafikonu ćemo obratiti pažnju na odnos broja učenika u nižim i višim razredima.

Jasno je uočljivo da u nekim okruzima postoji značajna razlika u prosečnoj veličini odeljenja između nižih i viših razreda, dok u drugim okruzima ta razlika nije toliko izražena. Strelicom su označena dva okruga koja se međusobno izrazito razlikuju po tom pitanju. Objašnjenje leži u strukturi naseljenih mesta u tim okruzima. Tamo gde ima više manjih, najčešće ruralnih naselja u kojima su školski objekti sa izdvojenim odeljenjima, tu uočavamo smanjenje prosečnog broja učenika u nižim razredima.

Završili smo rad u Excel-u.