Увод

Шта ћеш научити?

• да дефинишеш динамички низ

• шта су динамичке структуре података

• да креираш и иницијализујеш једноструко спрегнуте листе

• да додаш чвор на почетку, на крају или на било којој позицији у листи

• да избришеш чвор на почетку, на крају или на било којој позицији у листи

• да уредиш једноструко спрегнуту листу

• шта су стек и ред

• шта су двоструко спрегнуте листе

Податке у програмима можемо поделити на две врсте – то су статички подаци и динамички подаци.

Статички подаци су фиксне величине и та величина се одређује у фази компајлирања програма. У ове податке спадају прости типови података као и низови, јер њихову величину задајемо приликом декларације.

Насупрот статичким подацима су динамички подаци чија величина може да се мења у току извршавања програма. Коришћење динамичких података је погодно у случају када не знамо унапред горњу границу за величину меморијског простора потребног за њихово смштање. Статички подаци се у програмима брже обрађују, али је њихова мана што заузимају меморију све док се програм извршава. У том смислу динамички подаци имају предност јер користе тачно онолико меморије колико је потребно, али су, са друге стране, они тежи за имплементацију јер је потребно имплементирати и део који се односи на управљање меморијом. Насупрот томе, коришћењем динамичких података омогућава се да се ослободи меморијски простор који су они заузели чим више нису потребни у програму.

Динамичке структуре података се имплементирају коришћењем показивача.