Фазе у раду са датотекама

Постоје следеће фазе при раду са датотекама:

• отварање датотеке,

• приступ датотеци,

• испитивање стања датотеке,

• затварање датотеке.

Отварање датотеке служи за успостављање везе програма са датотеком. Неопходно је навести име датотеке уз коришћење путање до датотеке.

Приступ датотеци омогућава пренос података у датотеку ако уписујемо податке у њу. Такође, приступ датотеци омогућава пренос података из датотеке, ако их из ње читамо. Пренос се може извршити са конверзијом или без ње. Испитивањем стања датотеке могу да се добију информације о евентуалним грешкама које настају у току преноса података.

Затварање датотеке представља раскидање везе са датотеком. Овај поступак је неопходан да би се по потреби поново без проблема успоставила веза са датотеком.

Постоје две врсте путања до датотеке:

• релативна и

• апсолутна путања

Апсолутна путања представља комплетну путању до места на којој се датотека налази. Пример апсолутне путање је:

"C:\\Users\\Rаcunar1\\Programiranje\\datoteka.txt"

Релативна путања се задаје у односу на место где се налази програм који се извршава и наводи се на следећи начин:

"baza/podaci/datoteka.txt" или 
"baza\\podaci\\datoteka.txt"

У овом примеру, у директоријуму где се налази извршни програм налази се поддиректоријум baza, а у оквиру њега се налази поддиректоријум podaci.

Приликом креирања датотеке најпогодније је да се она смести у исти директоријум где се налази извршни програм. Ову путању ћемо користити у нашим задацима.

Релативна путања се чешће користи, јер је погоднија за рад. Програм са датотеком се може преместити у други директоријум, диск или рачунар. Задатак који урадиш на школском рачунару без проблема можеш да отвориш на свом или било ком рачунару и да наставиш да користиш и, евентуално, мењаш садржај датотеке.