Набрајања – enum

Набројиве константе су целобројне симболичке константе којима су вредности додељене експлицитно или имплицитно набрајањем њихових имена у низу.

Општи облик набрајања би био:

enum ime_nabrajanja { ime_konstante = vrednost, 
                 ....			
            ime_konstante = vrednost};

ime_nabrajanja и ime_konstante су идентификатори.

Вредности су целобројни изрази, а уколико се изостави додела, сматра се да је сваки наредни већи од претходног.

Такође, као и код структуре, може се дефинисати набројиви тип података.

Општи облик набројивог типа би био:

typedef enum { ime_konstante=vrednost, 
			....
		ime_konstante=vrednost} Ime_типа;

Ime_типа је идентификатор. Изоставља се ime_nabrajanja.

Пример:

• набрајање:

enum karte{
    KARO,
    PIK,
    HERC,
    TREF
};

• набројиви тип:

typedef enum{
    KARO,
    PIK,
    HERC,
    TREF
} Karte;

Формално гледано, набројиви подаци су типа int. Првом пољу се аутоматски додељује целобројна вредност 0 и за свако следеће се повећава за 1.

На пример…

enum logicki {NE, DA};

…је набројиви тип назван logicki са две набројиве константе од којих прва (NE) има вредност 0 а друга (DA) вредност 1.

На пример:

enum meseci {JAN = 1, FEB, MAR, APR, MAJ, JUN, JUL, AVG,SEP, OKT, NOV, DEC};

Набројива константа JAN има вредност 1, а свака следећа за 1 већу од претходне.

На пример:

typedef enum {CRNA, CRVENA, ZUTA, PLAVA, BELA} Boja;
Boja boja = CRVENA + 2;

Промењивој boja била би додељена вредност PLAVA.

Могуће је и експлицитно навођење целобројних вредности, на пример:

enum znak_karte {
KARO = 1,
PIK = 2,
HERC = 4,
TREF = 8
}

Набројиви типови могу да учествују у изградњи других сложених типова.

Пример програма за набрајање

#include <stdio.h>
enum dani
{
    Pon,Uto,Sre,Cet,Pet,Sub,Ned
};
main()
{
    enum dani danas=Sre;
    if(danas==6||danas==7)//Ovde moze biti i uslov  if(danas==Sub||danas==Ned)
    {
        printf("Dana nije radni dan ");
    }	
    else 
    {
        printf("Danas se radi ");
    }	
}