Унос и испис карактера

Унос и испис карактера може да се уради на два начина:

• са конверзијом (форматирани унос и испис), и

• без конверзије (неформатирани унос и испис).

Као што нам је познато унос са конверзијом врши тако што се приликом преноса податка са конзоле врши претварање податка жељеним форматом у бинарни облик. Без конверзије податак се преноси директно као карактер у бинарном облику.

Унос и испис карактера са конверзијом

Форматирани унос знака (са конверзијом) реализује се функцијом scanf уз конверзију %c. Посматрајмо следеће две линије кода:

1. char zn1, zn2; 
2. scanf(“%c%c”, &zn1, &zn2); 

Линијом 1 дефинишу се две променљиве знаковног типа, док се линијом 2 врши учитавање две променљиве са стандардног улаза и вредности конверзијом прослеђују у две променљиве знаковног типа. Форматирани испис знакова (са конверзијом) реализује се функцијом printf уз конверзију %c. Посматрајмо следеће две линије кода:

1. char zn1 = 'A', zn2 = 'B';
2. printf(“prvi znak = %c, drugi znak = %c”, zn1, zn2);

Линијом 1 додељују се две вредности променљивој знаковног типа, док се линијом 2 врши испис вредности две променљиве, уз конверзију заједно са текстом на стандардном улазу.

Неформатирани унос знака (без конверзије) реализује се функцијом getchar().

Ова функција са главног улаза (тастатуре) чита један знак, укључујући и беле знаке. Вредност функције је кôд прочитаног знака или симболичка константа EOF (end of file), у случају да је прочитан знак за крај датотеке или у случају грешке.

Крај датотеке под Windows оперативним системом задаје се комбинацијом тастера Ctrl + Z. Посматрајмо следеће две линије кода:

1. char zn1;
2. zn1 = getchar();

Линијом 1 дефинише се променљива знаковног типа, док се линијом 2 врши учитавање вредности са стандардног улаза и прослеђивање вредности променљивој без конверзије.

Неформатирани испис знака (без конверзије) реализује се функцијама putchar(c).

Ова функција исписује знак на главном излазу (на екрану) без конверзије.

Вредност функције је цео број који представља кôд исписаног знака или симболичка константа EOF (end of file) у случају грешке.

Посматрајмо следеће две линије кода:

1. char zn1 = 'A';
2. putchar(zn1);

Линијом 1 додељује се вредност променљивој знаковног типа, док се линијом 2 врши испис вредности променљиве без конверзије на стандардном излазу.